Библиотеке за НОВО ДОБ@

Извештај

Припрема: ИАН Међународна мрежа помоћи и

Градска књижница и читаоница Винковци

Издавач: ИАН Међународна мрежа помоћи

 

 

 

Библиотеке за НОВО ДОБ@

Пројекат Библиотеке за ново доба водили су Међународна мрежа помоћи, организација цивилног друштва из Србије, и Градска књижница и читаоница Винковци (ГКВК) из Хрватске у сарадњи са четири партнерске библиотеке из Хрватске и три из Србије.

Пројекат је обухватао развој капацитета библиотека у циљу подршке преко-граничне разменеискустава хрватских и српских библиотека, унапређењаконтаката, међуетничке сарадње, умрежавањабиблиотека на локалном и регионалном нивоу икао и подршку социјалној и економској инклузијимаргинализованих група.

Изградњом техничких капацитета библиотека (набавком ИТ опреме) и пружањем адекватне обукебиблиотекарима, пројекат је допринео да библиотекепостану значајан ресурсни центар у заједници заспровођење прилагођених едукативних програма.

Курсеви рачунара (4 модула - Wиндоwс, Wорд, Еxцел и Интернет и мејл) и стицање ЕЦДЛ сертификата организовано је за 16 библиотекара у циљупобољшања њихових професионалних вештина из ИТобласти. Библиотекари су обучени да користе новевештине и методе у свакодневном раду и да пружеподршку члановима библиотека у коришћењу ИТресурса за учење, дружење, запошљавање и сличнеактивности.Библиотекари који су похађали обуку, положили су 4ЕЦДЛ испита и стекли међународно признати ЕЦДЛСтарт сертификат – Европску компјутерску возачкудозволу.

Образовни програми подржали су дигиталну писменост као важан елемент социјалне инклузије и запошљавања, али и важне вештине за коришћење дигиталних ресурса библиотеке.

Након изградње капацитета све библиотеке су пилотирале нове услуге у својим установама – за општу популацију и за припаднике маргинализованих група у локалној заједници. Чланови заједнице који сада користе ресурсе библиотека имају богатију понуду у својим библиотекама укључујући и рачунаре са интернет приступом које могу да користе као и компетентну помоћ библиотекара у коришћењу информационо- комуникационих технологија како би дошли до знања. Током пројекта више од 1300 чланова заједнице користило је нову опрему и Интернет. Посебно важан део пројекта су биле нове услуге за маргинализоване групе које су успешно реализоване у библиотекама.

Кроз радионицу е-Библиотекар представници партнерскихбиблиотекара могли су да се упознају са концептомтелецентара, односно места у заједници која омогућавајуприступ рачунарима, интернету и помоћ суграђанима укоришћењу нових технологија.ИАН је пренео партнерским библиотекама своја практичназнања и искуства из дугогодишњег рада на ширењудигиталне писмености и професионалног оснаживањаграђана, нарочито припадника маргинализованих група.

“… Никад раније нисам користила рачунаре. Ишла сам редовно на часове, али и даље мислим да их нисам добро савладала; у међувремену пронашла сам посао где пишем мејлове, користим Еxцел и правим графике. Да нисам ишла на курсеве не бих знала ни да напишем мејл, стога не бих имала шансе.” Тања М., полазница ИТ курсева,Инђија

 

У оквиру ових услуга преко 300 грађана из Хрватске и Србије директно су оснажени кроз различите обуке: 128 младих незапослених завршило је 4 курса рачунараи курсеве активног тражења посла, 91 особа саинвалидитетом и 126 пензионера прошли су основеобуке за рад на рачунарима. Реализацијом овихактивности успешно је достигнут један од циљева, а то јеподршка социјалној, економској, културној и дигиталнојинклузији и смањењу сиромаштва маргинализованихгрупа. Поред оснаживања чланова локалних заједницакроз омогућавање учења и стицања нових вештина,пројекат је посредно утицао на продуктивност и нaдруштвену и личну добит грађана из прекограничне области.

Организоване су 3 радионице и 2 заједничка догађаја у циљу промовисања интеркултуралне сарадње, умрежавања и регионалних партнерстава.

Радионице намењене библиотекарима укључивале су следеће теме: Изградња имиџа библиотека каомодерног центра знања у заједници, Умрежавањебиблиотека кроз веб портал biblioteke.org/knjiznice.org и Интеркултурални дијалог кроз књижевност за децу. Свака радионица је одржана у другом граду, штоје подстакло интеркултуралну и међуетничку разменуи сусрете. Још два догађаја су додатно унапредилапрекограничну сарадњу и размену добрих пракси.Један од њих је презентација пројекта на Фестивалу здравља у Винковцима на коме ГКВК традиционално учествује. Други значајан догађај који је укључио чланове заједнице је такмичење Сребрни сурфери. али је такмичење било и одлична прилика за промоцију добросуседских односа. Овај догађај заснован на иновативној методи подстицања дигиталне инклузије старијих грађана кроз интеракцију бака и дека са својим унуцима, пренео је још једну добру праксу ангажовања библиотека на подршци маргинализованима у локалној заједници. Кроз ово такмичење пројекат је покренуо свест о значају е-инклузије старијих грађана, али је такмичење било и одлична прилика за промоцију добросуседских односа.

Централна тема радионице Умрежевање библиотека кроз веб портал библиотеке.орг били су онлајн канали којима библиотеке могу интерактивно да комуницирају са својим члановима. Представници 8 партнерских библиотека и њихових огранака упознати су са веб порталом Библиотека Футура. Ова мрежа повезује библиотеке из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Црне Горе и „делује као форум за слободну размену искустава и креативних идеја“.

Пројекат је имао свој штанд на Фестивалу здравља на ком су биле изложене књиге и други материјали из свих градова из којих су библиотеке учеснице пројекта. На штанду су посетиоци фестивала могли су да користе и лаптопове и да се упознају са значајем дигиталне писмености и дигиталним ресурсима библиотека. Штанд је освојио награду за најбоље уређен штанд у категорији образовних установа.

“Било је веома забавно, научили смо да пишемо и да користимо интернет.”

“Сада смо дигитално писмени и побољшао се квалитет наших живота. Обука може да нам помогне да се запослимо. Осећамо се једнаким са другима.”

“Данас је веома важна дигитална писменост.”

Корисници Дома за психички болесне одрасле особе, Нуштар, Хрватска Такмичење Сребрни сурфери је био занимљив прекогранични догађај који за циљ имао да мотивише старије особе да користе ИКТ и да допринесе развоју добросуседске односа. Такмичење је било прилика да цела заједница учествује у е-инклузији старијих суграђана.

Такмичарски парови састојали су се од бака и дека старијих од 55 и унука млађих од 13 година, промовишући тако међугенерацијску сарадњу. Такмичари су требали брзо и ефикасно да претражују Интернет и што брже дају тачне одговоре на постављена питања показујући своје вештину претраживања интернета и рада на рачунару.

“Мислим да је ово такмичење сјајно, напето и занимљиво. Ја сам редовно у библиотеци у Винковцима, унука је исто члан библиотеке. Она до сада никад није била у Србији. Овде смо упознали нове људе, имамо сличне интересе. Нове генерације се укључују и повезују.”

Ана Ш. и Анита Б., победнице такмичења Сребрни сурфери

“Курсеви су корисни за нас који смо завршили факултет и немамо посао, дипломирао сам пре год дана и не радим, пробао сам на пар места али нисам добио посао, генерално је тешко наћи посао. Ови курсеви ми могу помоћи, нисам раније имао припрему за пословни интервју, сад ћу имати већу шансу кад се појавим на разговору за посао...”

Стефан С., незапослен, учесник курса активног тражења посла, Кула

Закључци и препоруке

ЗАКЉУЧЦИ

1. Релевантност и ефикасност методологије која је кориштена за омогућавање социјалне, економске, културне и дигиталне инклузије у две земље.

Пројекат представља оригинални допринос општем циљу; подстиче интеркултурални дијалог у региону и социјално укључивање маргинализованих група. Оригиналност у креирању пројекта односи се на препознату потребу за променом старих парадигми библиотека из Србије и Хрватске и увођење концепта „Библиотеке као центра заједницеˮ.

Остварена су три специфична циља:

I Изградња капацитета 5 библиотека у Хрватској и 3 у Србији у прекограничној области.

II Изградња капацитета и оснаживање маргинализованих група (незапослени млади и жене, особе са инвалидитетом и пензионери) путем релевантних едукативних активности у циљу њихове боље запошљивости, социјалне и економске инклузије.

III Прекогранична сарадња и унапређење интеретничких односа.

Пројекат је пружио ефикасан модел за успостављање нових услуга у библиотекама, подржавање дигиталне инклузије као део свеобухватног приступа приближавања рањивих група друштву заснованом на знању и социјалној интеграцији у локалну заједницу. Поред тога, пројекат ствара платформу за прекограничну сарадњу библиотека у интеркултуралној размени.

Библиотекари, корисници и други важни актери препознали су потенцијале библиотека да буду још више укључене у процес целоживотног учења, коришћење нових могућности у модерном дигиталном друштву као и промоцију етничке и културне различитости. Кориштена методологија је била ефикасна у остваривању свих планираних резултата у оквиру временског плана. Оба пројектна тима (српски и хрватски) користили су своје пуне капацитете, добру вољу и знање како би постигли планиране резултате. Показали су адекватне вештине у решавању неочекиваних проблема и препрека. Промена која се догодила у првом кварталу имплементације повлачењем једног пројектног партера (Народна библиотека из Старе Пазове) и придруживањем новог пројектног партнера (Народна библиотека из Бачке Паланке) није значајно утицала на реализацију пројекта. Било је јасно да партнер који је водио пројекат у Србији има више искуства у имплементацији и администрацији ЕУ пројеката. Ипак, међусобно поштовање, размена искустава и подршка у управљању пројектним циклусом коју је пружао ИАН, као и одлична комуникација међу партнерима, довели су до тога да су сви пројектни модалитети успешно одрађени. На тај начин модел добре праксе међусекторске сарадње и размене знања установљен је између НВО и прекограничне мреже библиотека као јавних институција.

2. Могући дугорочни утицаји на шире заједнице и могући начини остваривања одрживости различитих пројектних модалитета

Кроз овај пројекат направљена је чврстаоснова за достизање одрживости овогмодела, али је потребно додатно време инапори свих пројектних партера како би сепратио и измерио дугорочни утицај. Ипак,сви пројектни модалитети достигли суразличите нивое одрживости или потенцијалза достизање дугорочне одрживости:

I Изградња капацитета 5 библиотека из Хрватске и 3 библиотеке из Србије

Изабране библиотеке су оснажене до нивоа сопственог ангажовања, нарочито у областима разумевања добробити постојања библиотека као модерних центара у заједници и прихватања нових улога које би могле имати у својој заједници. Библиотеке које су уложиле додатни напор и употребиле све своје ресурсе добиће највише овим пројектом, добијајући техничку опрему и знање које се тиче дигитализације као и потребне ИТ вештине и вештине држања обука. Стицањем ЕЦДЛ сертификата, библиотекари добијају једнаку могућност да даље развијају и користе своје нове ресурсе кроз пружање нових услуга и помоћи корисницима библиотеке.

Неке библиотеке отишле су корак даље заиста преузимајући ову нову улогу и могућност да репозиционирају своје библиотеке у оквиру локалних заједница. Оне су увеле додатне курсеве, нове креативне радионице, и друге активности како би постале центри у заједници и места где се људи информишу. Нова опрема, стечене вештине као и нова признања и публицитет добијен кроз пројекат који финансира ЕУ, омогућили су одличну полазну тачку која се даље може надограђивати.

II Изградња капацитета и оснаживање маргинализованих група

Циљане маргинализоване групе (млади и незапослени са фокусом на жене, особе са инвалидитетом и пензионери) добили су квалитетну ИТ обуку и додатне курсеве уз стручну помоћ предавача/библиотекара. Евалуација је показала висок степен задовољства учесника обуком. Стопа запошљавања од 25% међу онима који су похађали ЕЦДЛ обуке и курсеве активног тражења посла је изузетно добра, мада је могуће да су на њу утицали и други фактори.

Већина интервјуисаних корисника показала је висок степен задовољства програмом, тражили су додатну обуку и даљу подршку у стицању специфичних вештина и учењу програма које би користили или желели да користе. Важно је нагласити да је пројекат остварио планиране резултате, али би се постигао задовољавајући ниво одрживости требало би обезбедити наставак активности у неком облику као и даље праћење.

III Прекогранична сарадња и унапређење међуетничких односа

Пројекат доприноси развоју комуникације и умрежавања у региону. Кроз неколико прекограничних активности остварен је одређени степен партнерства који је створио чврсту основу за будуће заједничке активности, могућу размену ресурса и за партнерске пројекте. Представљањем и пилотирањем два преко-гранична догађаја, отворен је пут за нове сродне сарадње и партнерства. Пројекат је презентован на специјализованом веб порталу БИБЛИОТЕКА ФУТУРА (www.biblioteke.org / www.knjiznice. org) који прати активности библиотека на простору бивше Југославије; и обрнуто ова виртуелна мрежа библиотека за размену идеја и добрих пракси представљена је пројектним партнерима. На тај начин побољшана је видљивост партнерских библиотека међу професионалним друштвима у региону, а новоосноване прекограничне мреже за сарадњу могу лако бити проширене у будућности.

Пројекат је оснажио библиотеке у достизању активније улоге у својим заједницама. Онлајн презентације, нови комуникацијски канали, јавне кампање и друга медијска појављивања помогла су библиотекама да њихов рад буде шире препознат. Важни актери у локалним заједницама препознали су релевантност и вредност пројекта и свих његових компоненти за локалну заједницу. Сарадња и координација између библиотека и других институција које се баве културом, образовањем, социјалним радом и запошљавањем може се видети као додатна вредност пројекта за локалне заједнице. Ипак, даљи активан ангажман и изградња интерних капацитета библиотека биће од пресудног значаја за њихово напредовање у новој улози значајног центра у заједници који има културне, образовне, информативне и друштвене циљеве.

ПРЕПОРУКЕ

1. Подстицати проактивност, посвећеност и осећај „власништва“ над резултатима пројекта и перспективе за одрживост међу партнерима на пројекту. Ако пројекат буде поновљен и/или настављен, треба размотрити фактор који се односи на осећај „власништва“ међу свим партнерима.

2. Учврстити везе и сарадњу успостављену са локалним актерима (локалне канцеларије Националне службе за запошљавање, организације цивилног друштва, удружења рањивих група, Канцеларије за младе, школе, итд.) кроз Меморандуме о сарадњи и акционе планове за будуће ангажовање у сличним пројектима.

3. Наставити професионално оснаживање библиотекара, кроз курсеве енглеског језика, веб дизајна, дидактичке курсеве и сензибилизацију за рад са маргинализованим групама.

4. Обезбедити обуке за писање пројеката и прикупљање средстава за библиотекаре у Србији. Пружити им подршку да буду проактивни и отворени за нове могућности институционалног развоја у оквиру Инструмената за предприступну помоћ и других ЕУ програма.

5. Организовати јавну кампању на националном и регионалном нивоу; укључити релевантне националне актере и кључне особе ради промоције нових услуга и задатака библиотека за ново доба.

6. Помоћи прекограничну сарадњу и размену међу библиотекама у региону западног Балкана.

7. Наставити ангажовати потенцијал библиотека у промовисању етничке и културне разноликости и социјалне инклузије, ширећи утицај на нове локалне заједнице, посебно мултиетничке.

jануар, 2014

Припремиле: Соња Вуковић, Хрватска

Ивана Видаковић, Србија

Пројекат прекограничне сарадње Библиотеке за ново доба показао је колико се много стручних, креативних, информацијских и информатичких потенцијала налази у народним библиотекама. Видели смо како удружени с организацијом цивилног друштва ИАН те међусобно и библиотекарски умрежени, заједничким снагама и сарађујући можемо постићи више, како у својим установама, локалним заједницама и међусуседским односима. Сви смо се лично и професионално обогатили и све се то многоструко исплатило свим учесницима. Настојали смо да афирмишемо и културну сарадњу кроз библиотеке и библиотечку делатност у чијој је суштини пружање потребних актуелних услуга свим корисницима, с нагласком на едукацији маргинализованих група. Учили смо једни од других, како се ангажовати, удружити и умрежити, како бисмо постигли више и мењали неке ствари. Заједничким деловањем уочили смо шта свако од нас још може да уради и поносни смо на заједнички остварене резултате. Захваљујем свим учесницима и сарадницима у овом пројекту у којем је учествовало девет партнера и препоручујем свима нама да планирамо и осмишљавамо нове пројекте.

Емилија Пезер, директорка Градске књижнице и

читаонице Винковци

Сматрамо да је обука за тражење посла јако важна како би се корисницима помогло да лакше нађу посао. Полазници су били одушевљени обукама, добијеним знањем и активним учешћем. Посебно им се свидела радионица на којој се вежбао интервју за запослење… Библиотека није више само место где се изнајмљују књиге , постаје образовани центар и њихови запослени помажу онима којима је потребна информација… Библиотека је отворена за све….

Бранка Ћулибрк, Национална служба за

запошљавање, Бачка Паланка

На почетку смо били забринути како ћемо све то изгурати, али упустили смо се у то и то је била нова иницијатива која је покренула све у библиотеци, када смо почели да гледамо библиотеку очима некога са стране, кречили смо и сређивали, што је било сјајно јер се створила једна енергија за коју нисмо ни знали да је ту.

Весна Степановић, директорка

Народне библиотеке у Инђији

    

“Ове године је број чланова библиотека већи него раније, а сад са овим рачунарима и курсевима очекујемо их још више. Има смисла задржати курсеве, највише за старије. Корисници из Плаве птице - дневног центра за особе са посебним потребама, раније су мање користили библиотеку, сад више њих дође, битно им је да је и њима у библиотеци нешто намењено и да су и они важни као корисници, за њих је важна инкузија. После курсева нас доживљавају више као пријатеље, пруже нам руку, дођу да нас виде…”

Марко Дмитрић, сарадник Народне

библиотеке Кула

Локална самоуправа је отворена за све иницијативе, мислим да је овај пројекат који финансира ЕЦ добар јер да се на нас чекало до прекограничне сарадње не би дошло, или би то дошло тек касније, и зато ово препознајемо као добар знак и подржавамо пројекат и његову реализацију. Пројекат сам испратила са жељом да комуникација тако започета доведе и до комуникације на другим нивоима… Овај пројекат је дао квалитет више у раду библиотеке, кроз нове сервисе и едукацију самих запослених. Треба улагати у људе, да би били ближи кориснику и да на ефикаснији начин користе ресурсе. Библиотеке би могле имати пуно већу улогу и анимирати све популације…

Добрила Калезић Пиндовић, заменица

начелника општинске управе Кула

Пројектом Библиотеке за ново доб@ Градска књижница Вуковар добила је значајну количину информатичке опреме и квалитетнији и бржи бежични приступ интернету. Осим тога, новом услугом – рачунарским курсевима за особе трећег животног доба, библиотека је многима омогућила информатичко описмењивање те је наишла на позитивне коментаре јавности и задовољство полазника због одрађених радионица као и пренетих знања и вештина. Такође, развили смо мрежу контаката с нашим колегама и изван РХ, као и поставили темеље за неке даље сарадње. С обзиром да смо захваљујући овом пројекту не само прибавили потребну опрему већ и едуковали неке од запослених, будућим радионицама за пензионере повећали смо досадашњи број услуга библиотеке на врло квалитетан начин.

Анита Баиер Јаковац , библиотекарка у Градској

књижници у Вуковару

Пројекат „Библиотеке за ново доба“ је оставио траг на свима онима који су учествовали у њему. Пре свега на нас библиотекаре јер нас је повезао како кроз заједничке интересе и циљане групе корисника тако и кроз заједничке проблеме и страхове с којима су суочава наша библиотекарска струка. Пројекат нам је омогућио да једни с другима поделимо наша искуства, упознамо културу једни других и отворимо нова поглавља за сарадње у будућности. Ниједан човек није острво, али исто тако ниједна библиотека није сама за себе. Ширећи мрежу библиотека и преко границе, библиотекарска струка је добила још један „ветар у леђа“ за све оне „битке с ветрењачама“ које надолазе. А шта су добили наши корисници? Сви бисмо се могли сложити да су добили знање, одговоре, самопоуздање и нову прилику да се могу такмичити с другима. Кроз овај пројекат им се још једном указало на то да су библиотеке ту због и за њих, да су битни и да су важан део у креирању услуга у библиотеци. Библиотеке су витални дио свакога друштва, с ове или с оне стране границе једна им је ствар заједничка – учинити знање и учење доступно свима, а верујем да им је овај пројекат помогао у томе.

Клаудија Ладан, библиотекарка Градске књижнице и читаонице Винковци

... Захваљујући овом пројекту значај наше институције у средини је већи. Сарађивали смо више са заједницом, курсеви трају, људи су заинтересовани.... Идеална библиотека и библиотека будућности је институција културе која пружа све врсте информација, писане и оне које се налазе на Интернету….

Снежана Таталовић, директорка

Народне библиотеке Кула

Корисници Центра за рехабилитацију “Мала Терезија” су били одушевљени идејом да ће бити укључени у информатичку едукацију у организацији Градске књижнице Винковци. Стекли су нова знања и при томе се више укључили у локалну заједницу. Стекли су нове вјештине и наставили користити и након едукације. Особе које живе у установи често имају уске друштвене кругове, те им је едукација кориштења Facebook-а била изразито корисна. Помоћу њега сада лакше и чешће контактирају са пријатељима, родбином и познаницима. Тијеком едукације, корисници су развили добре пријатељске односе са едукаторима и почели навраћати у Градску књижницу. Изразили су интерес за наставак сурадње наших двију установа - било у информатичким или неким другим организираним активностима.

Стив Вранић, рехабилитатор у Центру за

рехабилитацију “Мала Терезија” , Винковци

Ја дуго радим у библиотекарству и знам да ми стално морамо да се доказујемо у локалној заједници. Са овим пројектом нас другачије гледају, у локалној заједници смо добили на важности... Ово је само почетак, ви сте посејали семе, а на нама је да даље радимо, ако треба ући у институције ја ћу послати обучене људе у геронтолошки центар да раде на терену са тим старим људима... то је та улога библиотека, да може да пружи више својој заједници...

Ковиљка Добрић, директорка Народне

библиотeке у Бачкој Паланци

... Овог лета библиотека је зујала од људи, нон стоп динамика, од обука и од радионица... Долазе и даље, као корисници библиотеке и да на компјутеру сами раде. Највише користе интернет, Гоогле мапе. Пуно је добити од пројекта, постали смо више препознатљивији у заједници, имали смо могућност да видимо како функционишу библиотеке у Хрватској…. Било је пуно презентација добре праксе и занимљивих радионица – дечја књижевност, интерактивне радионице са децом, рад са маргинализованим заједницама, интеграција Рома и рад са ромском децом..... Дакле идеја да библиотека може да понуди нешто више за све своје грађане. Ово је било на нешто сасвим ново за нас. Задовољни смо, и корисници курсева су задовољни.

Андреа Живковић-Мушкиња, библиотекарка

у Народној библиотеци у Инђији

Библиотеке за НОВО ДОБ@

ИАН Телецентар

(Едукативни одсек Међународне мреже помоћи)

www.ian.org.rs/telecentar

Градска књижница и читаоница Винковци

www.gkvk.hr

Пројектни партнери:

Народна библиотека “Вељко

Петровић” Бачка Паланка

Народна библиотека “Др Ђорђе

Натошевић” Инђија

www.bibliotekaindjija.rs

Градска књижница Вуковар

www.gkvu.hr

Опћинска народна књижница и

читаоница Дреновци

www.knjiznica-drenovci.hr

Народна библиотека Кула

http://bibliotekakula.com

Градска књижница и

читаоница Илок

www.knjiznica-ilok.hr

Градска књижница

Жупања

www.knjiznica.hr/zupanja

Пројекат спроводе:

Веб сајт пројекта

www.ian.org.rs/libraries for a new age__

Share

Виртуелна библиотека Србије

cobiss

Цитат

"Књиге не дирамо и не читамо. Понекад, из очајања узмемо понеку књигу и када се изненада суочимо са њеном лепотом и памећу, то нас дотуче. Боље је да нисмо ни узимали. Не бисмо знали како је празно и пусто живети без књига". - Душко Радовић

Copyright Narodna Biblioteka Kula © 2013. All Rights Reserved.