РЕЗУЛТАТИ ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА

УЗРАСТ ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. НАГРАДА

Да имам чаробну моћ

Од малена гледам и волим цртане филмове, и увек се питам да ли све што видим постоји и да ли је све то могуће.
Док гледам цртане филмове, пожелим да сам чаробница и да имам пуно чаробних моћи. Када би их имала, могла бих да урадим добра дела и да обрадујем људе не само око себе већ људе широм света. Прво бих нахранила децу Африке, јер сваки пут кад видим на телевиизији како пате због недостатка хране, мени отекне суза из ока. Потом бих обукла босу и неодевену децу коју често виђам по улицама, угрејала би их да им више никада не буде хладно. Свако дете бих послала на море, да окусе слану воду, чују како умилно таласи зову купаче да зароне у њих, и осете топли ветрић у коси док се возе баркама по пучини. Сву децу бих послала и на планину, и она има своје лепоте. Мирис боровине који и смирује и лечи, зимске радости, здраву храну, лековито биље. А нарочито бих чаробним штапићем отерала сву мржњу из срца људи, учинила бих да влада љубав широм света. Све што је ружно, претворила бих у лепо, а сву тугу у радост.
Када би сви људи овог света желели исто што и ја, можда ми не би требао чаробни штапић, јер би сви тада били срећни.

Ана Јарић 3-3, ош „Иса Бајић”, Кула


2. НАГРАДА

Јесење јуто у мојој улици

Прекрасно јесење јутро ме измамило напоље. Звало ме је у моју башту. Приметио сам како јесен вози прелепе лиснате кочије. Кочије су слетеле поред моје плодне крушке. Замолио сам крушку да на да пар плодова да се засладимо током вожње.
Кочије су полетеле, видела се цела улица. Полако смо кренули кроз нашу шарену улицу. Док је лошће падало са грана плесало је као балерина. Ветар је фијукао и носио кишобране, поигравао се са опалим лишћем. Врапци и голубови су полако испраћали другаре селице који су летели на југ. Облаци су били снени и тужни због природе која је полако умирала. Трава се покрила жутим ћилимом, с цветићи тону у сан. Сунце је било стидљиво, скривено иза тмурних кшних облака. Током вожње кроз укицуу кренла је да сипи досадна јесења киша. Срео сам двоје људи који су се сакрли испод дрвета, Повезох их до куће да скроз не покисну. Кроз жућкасту страву приметио сам вредне мраве како ужурбано беже у мравињак.
Предивно сам се провео, али сам одлучи да је време да се вратим кући. Кочије ме однесоше до моје плодне крушке и одоше да повезу још неко друго дете.


Милорад Маринков 4-2

ош „20. октобар”, Сивац

 

3. НАГРАДА

Ја као јабука

Кад сам био мален
и шетао са мамом на све стране,
свака жена која ме је видела,
замном је викала:
„Јабука румена”.

Зашто јабука,
зашто нисам неко друго воће,
па и моја драга мама
понекад то хоће:

„Јабучице моја права,
да ми будеш ваздан здравс,
да ми растеш ко из воде,
да те добре мисли воде!”

Слушам своју баку
Док џемове ставља:
“Једи ову јабучицу,
сва пуца од здравља!”

Чудо вам је ова воћка,
што са гране пада лака,
Зар поред ње лепе,
да пијемо сок из тетрапака!

Урош Андесилић 3-3, ош„Иса Бајић” , Кула

Share

Виртуелна библиотека Србије

cobiss

Цитат

"Књиге не дирамо и не читамо. Понекад, из очајања узмемо понеку књигу и када се изненада суочимо са њеном лепотом и памећу, то нас дотуче. Боље је да нисмо ни узимали. Не бисмо знали како је празно и пусто живети без књига". - Душко Радовић

Copyright Narodna Biblioteka Kula © 2013. All Rights Reserved.