„Јер некад је лакше умрети него волети.“ Изабела Месини

Љубав се не бира, баш као ни смрт.

Роман Нигде нема те проткан је најдубљим емоцијама и моралним дилемама о добру и злу, о љубави и мржњи, о животу и смрти, поверењу и захвалности у тешким животним околностима.

Јелена Бачић Алимпић, ауторка данас најчитанијих романа на српском језику, написала је бритко и вешто, изузетну причу о несвакидашњој ратној хероини.

Све је негде у небесима већ одавно записано. Не можеш се одупрети судбини, нити прескочити ноћ или дан. Волела бих да га нисам толико волела. Онда можда не бих била спремна да починим злочин, ако се злочином зове то што сам учинила.Смемо ли судити неком ко је жртвовао све због љубави? Како је једна млада жена својом храброшћу, снагом своје посвећености и љубави узбуркала италијанску и светску јавност непосредно после Првог светског рата?

Изабела Месини, паметна и саосећајна девојка из малог сицилијанског села, пријављује се за болничарку Црвеног крста како би побегла из куће своје мајке. У вихору ратних страдања, многи рањеници проћи ће кроз спретне Изабелине руке у малој пољској болници на Доломитима. Једног дана ту довозе Марка, ратног извештача из Србије који је тешко рањен, и Изабела добија задатак да се након операције стара о њему.

Током дугих, тешких дана Марковог опоравка Изабела са њим развија необичан однос: иако странци, они ће се разумети без много речи. Мада знају да њихова веза осуђена на пропаст, љубав ће бити јача од свих правила и ограничења. Али, када после завршетка рата Изабели прошлост покуца на врата, почеће драма њеног живота о којој ће причати читава Италија.

Добитница Нинове награде за 2016. годину.

Драма и прича. Стварно и магично. Љубав насупрот смрти.

„Књига потресне искрености, и ведре бодрости, саткана од драмског које се магично преображава у романескно. Разговори који се чине комички, а нису – размишљања која се чине тужна, а нису. Припада ретком, и занимљивом жанру дансе мацабре, и јесте оно бодлеровско да се – смрт смеје нашим лудостима, и није то. Није игра него надигравање. И писац то мудро доказује: супротставља се смрти – моћ љубави, једини њен достојан противник.“ Предраг Бајчетић„

Ивана Димић, чини се, прича о себи, а заправо прича о чуду повратка из сна. Она успоставља својеврсни ритам који излази из судара две теме, из неспојивости две сфере – стварности и оностраног. И као кад нас Лаза Костић уводи у онај предео „међу јавом и мед сном“, ово приповедање супротставља се живљењу, јер живот и јесте непрекидна смена, све до тренутка вечности.“ Дејан Мијач„

Када сам прочитао ову књигу прва реакција ми је била да од Иване Димић затражим филмска права. То је, у ствари, била сасвим несмотрена реакција јер је моје одушевљење било узроковано савршеном литературом коју сам држао у руци а која, ако је већ савршена, нема шта да тражи у другим уметностима. Стварно, оно што је Ивана написала не може се мерити ни са чим другим, чак ни са оним што волимо у њеном стваралаштву. Сасвим невероватна, два потпуно различита литерарна тока изнедрили су нешто треће, чаробно и недокучиво у исто време.“ Горан Марковић

Најчитанија књига у мају 2015. године

Најчитанија књига у фебруару 2015. године

Најчитанија књига у марту 2015. године

Најчитанија књига у априлу 2015. године

Најчитанија књига у марту 2014. године

Најчитанија књига у јануару